Da li se ishranom može popraviti raspoloženje?
Iako se ne može reći da će jedna jabuka držati dalje od depresije, ipak postoji veza između onoga što jedemo i kako se osećamo. Promenom načina ishrane možemo promeniti metabolizam i hemiju mozga, i na taj način uticati na nivo energije i raspoloženje.
Ugljeni hidrati mogu biti neprijatelj dijeta ukoliko se nepravilno doziraju ali ipak su od vitalnog značaja za jačanje energije i raspoloženja. Oni su izvor goriva koje telo preferira, a pored toga, podižu nivo serotonina. Poenta je izbegavati ugljene hidrate koji izazivaju nagli porast šećera u krvi, čineci da se osećamo umorno i neraspoloženo. Umesto toga, treba izabrati žitarice, poput braon pirinča i ovsenih pahuljica, koje telo sporije apsorbuje i tako održava stabilnim nivo šećera u krvi.
Koštunjavo voće ( indijski orah, badem, orasi ) bogato je magnezijumom, mineralom koji igra ključnu ulogu u pretvaranju šećera u energiju pa pad energije može biti izazvan nedostatkom ovog minerala. Dobar izvor magnezijuma su i integralne žitarice, neke vrste riba.
Vlakna mogu pomoći u održavanju energije stabilnom tokom dana. Nažalost, većina ljudi ne jede dovoljno vlakana. U ishranu možemo uvrstiti grašak, pasulj, žitarice i povrće. Mahunarke se najčešće previde kao zdrava hrana, iako su bogate proteinima, dijetnim vlaknima i složenim ugljenim hidratima i čiste creva, stabilizuju šećer u krvi i drže sitim satima. Folna kiselina, kao bitan sastojak zelenog povrća, jedan je od nutrijenata koji može uticati na rizik od depresije. Posebno bogati folnom kiselinom jesu: spanać, zelena salata, mahunarke, orasi i citrusno voce.
Optimalan nivo hidratacije pomaže održanje energije, sprečava nastanak osećaja umora i potištenosti. Neka od istraživanja pokazuju da čak i blaga dehidratacija može usporiti metabolizam i iscrpiti energiju. Rešenje je jednostavno – treba piti dosta vode tokom dana. Oni koji zaboravljaju da redovno piju vodu, trebalo bi da odmah ujutro započnu sa flašom od dve litre vode. Na taj način moći će da prate da li piju dovoljno vode.
*Početi dan čašom vode. Posle desetak minuta sledi doručak.
Ugljeni hidrati mogu biti neprijatelj dijeta ukoliko se nepravilno doziraju ali ipak su od vitalnog značaja za jačanje energije i raspoloženja. Oni su izvor goriva koje telo preferira, a pored toga, podižu nivo serotonina. Poenta je izbegavati ugljene hidrate koji izazivaju nagli porast šećera u krvi, čineci da se osećamo umorno i neraspoloženo. Umesto toga, treba izabrati žitarice, poput braon pirinča i ovsenih pahuljica, koje telo sporije apsorbuje i tako održava stabilnim nivo šećera u krvi.
Koštunjavo voće ( indijski orah, badem, orasi ) bogato je magnezijumom, mineralom koji igra ključnu ulogu u pretvaranju šećera u energiju pa pad energije može biti izazvan nedostatkom ovog minerala. Dobar izvor magnezijuma su i integralne žitarice, neke vrste riba.
Vlakna mogu pomoći u održavanju energije stabilnom tokom dana. Nažalost, većina ljudi ne jede dovoljno vlakana. U ishranu možemo uvrstiti grašak, pasulj, žitarice i povrće. Mahunarke se najčešće previde kao zdrava hrana, iako su bogate proteinima, dijetnim vlaknima i složenim ugljenim hidratima i čiste creva, stabilizuju šećer u krvi i drže sitim satima. Folna kiselina, kao bitan sastojak zelenog povrća, jedan je od nutrijenata koji može uticati na rizik od depresije. Posebno bogati folnom kiselinom jesu: spanać, zelena salata, mahunarke, orasi i citrusno voce.
Optimalan nivo hidratacije pomaže održanje energije, sprečava nastanak osećaja umora i potištenosti. Neka od istraživanja pokazuju da čak i blaga dehidratacija može usporiti metabolizam i iscrpiti energiju. Rešenje je jednostavno – treba piti dosta vode tokom dana. Oni koji zaboravljaju da redovno piju vodu, trebalo bi da odmah ujutro započnu sa flašom od dve litre vode. Na taj način moći će da prate da li piju dovoljno vode.
*Početi dan čašom vode. Posle desetak minuta sledi doručak.
Нема коментара:
Постави коментар