DA LI SU SUPLEMENTI ŠTETNI ?
Vaša manija za brzim rezultatima može vas odvesti pravo u još jednu farmaceutsku klopku.
Smršajte za 10 dana. Nabildujte se kao Švarceneger. Povratite potenciju. I to sve uz dijetetske suplemente. Reklame vam svakodnevno daju podstrek da uz neki od ovih magičnih preparata brzo poboljšate ono što ne funkcioniše u vašem životu – od seksa do raspoloženja, i to sa naglašavanjem da su prirodni i da ne spadaju u lekove. Međutim, mediji sve češće izveštavaju i o tome kako su mnogi od tih preparata neispravni ili lošeg kvaliteta, da po svojim karakteristikama zapravo spadaju u lekove ili da su sasvim povučeni iz prodaje zbog neželjenih dejstava.
Dijetetski suplementi su zapravo namirnice koje dopunjuju normalnu ishranu, a u prodaji se nalaze u vidu kapsula, pastila, tableta, pilula, kesica praška, ampula tečnosti, bočica za doziranje u kapima i slično. “U dijetetske proizvode spadaju i formule za bebe, dečja hrana, namirnice za specifične potrebe građana, namirnice bez glutena, namirnice bez laktoze, hrana za dijabetičare, nutritivne zamene za kuhinjsku so (za neke kategorije kardiovaskularnih bolesnika), proizvodi za mršavljenje, proizvodi od meda, propolis, mleč, biljni preparati, mleko sa dodacima vitamina A i D, namirnice koje su obogaćene gvožđem i tako dalje“, objasnio je za magazin WHITE prof.dr Ivan Stanković, predsednik Radne grupe za izradu novog Pravilnika o dijetetskim suplementima. Dok se za lekove mora dokazati bezbednost i efikasnost, kao rezultat Dietary Supplement Health and Education Act, odobrenog od strane američkog Kongresa 1994. godine, dijetetski suplementi ne podležu proveri indikacija i bezbednosti od strane FDA i mogu godinama biti na tržištu pre nego što se kod dovoljnog broja ljudi ispolji neko neželjeno dejstvo za uvrđivanje veze sa upotrebom određenog suplementa. Po zakonu, dijetetski suplementi moraju da sadrže bar jedan vitamin, mineral, amino-kiselinu, enzim ili drugu supstancu koju ljudsko telo ima u sebi. Ali sve veći broj suplemenata se nalazi na zabranjenim listama uz netestirane lekove, upravo zbog nedostatka ovih supstanci ili modifikacije iste da bi bili delotvorniji. Tvorci ovih sumnjivih preparata često se pravdaju činjenicom da ih zbunjuju vladine odredbe šta jeste a šta nije legalno, ali realnost je da su ti propusti namerni čin onih koji žele da profitiraju na pilulama koje daju brze rezultate, ali sa lošim posledicama.
Ova prevara je stara koliko i čovek, ali zbog globalizacije proizvodnje lekova, prodaje “ispod tezge“ i preko neta, ali i malverzacija lekara i saradnja sa farmaceutskim kućama, sada su veće šanse nego ikad da naletite na neispravan suplement ili lek koji će imati veoma štetna dejstva po vas. Na Četvrtoj nacionalnoj konferenciji o unapređenju kvaliteta, saopšteno je da 30 odsto specijalnih bolnica i KBC u Srbiji nema registar o neželjenim dejstvima lekova i da lekari u Srbiji retko prijavljuju neželjena dejstva lekova Agenciji za lekove i medicinska sredstva, koja prikuplja takve podatke. U Srbiji se godišnje otkrije samo jedan falsifikat leka, ali farmaceuti veruju da je kod nas oko 10 odsto medikamenata u prometu falsifikovano. Problem na domaćem tržištu nisu samo neregistrovani lekovi i neprijavljivanje neželjenih dejstava, već i dijetetski proizvodi koji nisu prošli klasifikaciju proizvoda i nisu dobili stručno mišljenje Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) da li je preparat lek ili dijetetsko sredstvo. Ovo mišljenje se daje na osnovu koncentracije aktivne komponente u samom preparatu.
Proizvodi koji spadaju u najrizičniju grupu su preparati za mršavljenje, bodibilding i pojačivači libida, na tržište lansirani prvenstveno za muškarce. Na etiketi uglavnom piše da je u pitanju suplement, a ove pilule zapravo sadrže steriode, erektilno-disfunkcionalne droge kao što su sildenafil (aktivna supstanca u vijagri) ili bilo koju drugu drogu za smanjenje telesne težine, zbog kojih su neki suplementi povučeni iz prodaje jer su štetni po zdravlje konzumenata. Često su lekovi i suplementi hemijski modifikovani – dodavanjem ili oduzimanjem atoma poput slagalice – kako bi se izbeglio otkrivanje pri testiranju u laboratoriji. Problem je u tome što i najmanja promena u molekularnoj strukturi može da ima katastrofalne posledice po organizam. Razmislite o ovome: etanol (koji možete da pijete uveče u gradu) i metanol (hemijske supstance koja bi vas oslepela a zatim ubila) se razlikuju samo u jednom atomu ugljenika i nekoliko vodonika. Ili o ovome - uklanjanjem samo jednog para kiseonik-vodonik od leka za smanjenje kongestije dobićemo metamfetamin. Niko ni u svetu ne zna koliko je neispravnih suplemenata na tržištu. “Ne postoji način da to prekontrolišemo“, kaže Majkl Levaj, direktor zadužen za nove lekove i pravila licence pri SZO. “Ali jesmo svesni postojanja hiljada neispravnih lekova na tržištu, a sigurni smo da bismo mogli da identifikujemo još!“ Američka Uprava za hranu i lekove (Food and Drug Administartion - FDA) objavila je 2006. godine regulative koje sadrže sve zahteve savremene Dobre proizvođače prakse (current Good Manufacturing Procedure cGMP) za dijetetske suplemente. Ovim se propisuje da se proizvodnja dijetetskih suplemenata mora vršiti na kvalitetan način, da proizvodi ne smeju da sadrže bilo kakve kontaminante ili nečistoće i da suplementi moraju da budu pravilno označeni. Proizvođač suplemenata mora da vrši identifikaciju, evaluaciju čistoće, jačine i sastava proizvedenog dijetetskog suplementa. FDA zabranjuje one suplemente koje sadrže kontaminante ili ne sadrže sastojke koje bi po deklaraciji trebalo da ima, ili koji nisu na odgovarajući način upakovani i označeni. Prošlog decembra SZO je najavila strožije kažnjavanje zbog modifikovanih suplemenata. Poslali su pismo upućeno farmaceutskoj industriji i primenili brže postavljanje informacija o štetnim proizvodima na internetu. Ne zna se hoće li njihovi strožiji standradi i propisi zaustaviti industriju koja donosi mnogo novca, ali je pohvalna činjenica da je SZO konačno preuzela odgovornost. Do ove godine SZO nije bila ovlašćena da opozove proizvodnju, već se oslanjala na dobrovoljnu saradnju sa distributerima.
Modifikovani lekovi nisu samo loši farmaceutski proizvodi, već su i ilegalni i njihova neželjena dejstva su nepoznata, a opasnost od njih velika. Čak i ako lek nije hemijski dorađen, može biti rizičan. Na primer, čest sastojak preparata za mršavljenje je sibutramin, koji je povučen sa tržišta SAD jer je dokazano da se kod njegovih konzumenata povećao rizik od srčanog udara i šloga. Takođe, suplementi mogu da sadrže veću dozu ove supstance nego što je legalno dozvoljeno, i mogu da budu proizvedeni pod malom ili nikakvom kontrolom kvaliteta. Za gubitak težine i poboljšanje atletske spobonosti bilo je rasprostranjeno korišćenje efedrina, čija je prodaja zabranjena 2004. godine. Pet od deset pacijenata koji su umrli zbog neželjenih dejstva efedrina nisu imali prethodno oboljenje ni značajne faktore rizika, navode Haler i Benovic. Koristio se jer ubzava metabolizam, sagoreva masti, povećava pažnju i izdržljivost, ali njegovi neželjeni efekti bili su uznemirenost, ventikularni poremećaji ritma, hipertenzija, halucinacije, zavisnost. Suplementi koji se reklamiraju kao efedrin-free i bezbedni zapravo sadrže sinefrin, koji je po delovanju sličan efedrinu, a ima i opasna neželjena dejstva. Korišćenje cezijum hlorida kao suplementa može dovesti do fatalnih ventikularnih aritmija, a hronični unos većih količina kalcijuma takođe može dovesti do poremećaja ritma. Čak i dijetetski i biljni suplementi mogu negativno da utiču na pojavu aritmija. Postoji i razlika između suplemenata na bazi lekovitih trava i fitoterapeutskih preparata. Prema odluci SZO, fitoterapeutski preparati su lekovi sa terapeutskim dejstvom i kupuju se u apoteci. Najčešći suplement koji se u Srbiji kupuje je žen-šen, a građani najčešće kupuju dijetetske suplemente u drogerijama i prodavnicama zdrave hrane, zatim u supermarketima, apotekama, od ovlašćenih distrubutera dok 1 odsto kupuje preko interneta. U većini slučajeva (30 odsto) suplemente je preporučio farmaceut, a zatim lekar, dok je veoma važan i uticaj medija.
SZO zna da je bilo smrtnih slučajeva zbog neispravnih suplemenata, ali ne i koliko. Najčešće je problem u tome što lekari nemaju uvid u to šta sve pacijenti piju. Prema rezultatima jedne studije, 69 odsto pacijenata koji uzimaju suplemente paralelno sa prepisanim lekovima nisu voljni da to prijave lekaru. Žrtve često i ne povezuju simptome kada dođe do poremećaja u organizmu, jer se kod suplemenata insistira na prirodnosti, te im se često veruje da su bezbedniji od prepisane terapije. Tako je uzimanje anaboličkih steroida, amfetamina, frumila i suplementa kalijuma uzrokovalo IM, hiperkalijemiju i ventikularnu tahikardiju kod mladog bodibildera, prema Apelbi, Fišer i Martin u članku Myocardial infarction, hyperkalemia and venticular tachycardia in young male body-bilder. Svi žele rezultate koji se vide odmah, ali problem je u tome što nijedan legalno proizveden suplement ne može da pokaže instant rezultate. Čak su i legitimna tržišta suplemenata u strahu da li su njihovi proizvodi legalni. Proizvođači sportskih suplemenata moraju da se povinuju “složenim zakonima koje kontrolišu vladine agencije sa nadležnošću koja se preklapa“, kaže Rik Kolins, advokat u Mineoli u Njujorku, koji se specijalizovao za supstance koje povećavaju performanse, kao što su steroidi. Neki steroidi su zabranjeni, dok neki nisu ilegalni sve dok prolaze kao suplementi. Kompanije koje se nađu u problemu zbog prodaje ilegalnih steroida često nude dva izgovora, kaže Kolins. “Jedan je da tvrde da su obavili istraživanja po zakonu neophodna da se steroid ne klasifikuje kao ilegalni lek“, kaže. “Drugi je da svi oko njih to prodaju. Kada iskombinuju ove dve opservacije, zaključak je da mogu slobodno da prodaju ove proizvode“. Neki proizvođači približavaju se samoj granici kako bi pojačali učinak, a taman dovoljno da preparat ne pređe u nedozvoljeni lek. To je veoma složena situacija gde svi pokušavaju da simuliraju dejstvo testosterona i spakuju ga u pilulu koja će proći ispod radara.Teretane su posebno opasne, jer se u njima najčešće preporučuju preparati koju mogu brzo da napumpaju mišiće, ali cena koju ćete za njih platiti može da bude previsoka.
Problem koji se takođe javlja pri proizvodnji suplementa jeste nabavka sirovina, a kako procenjuje Nutrition Business Journal, više od 60 odsto njih je iz Kine. Nezakoniti prodavci bogate se iz svojih fotelja i iza zida anonimnosti koju im pruža internet. Otvaraju mejlove koji nestaju nakon zgrtanja para od onlajn prodaje i niko im ne može ući u trag. Ilegalni lekovi puni nezakonitih supstanci proizvode se u malim laboratorijama za koje niko ne zna, ali na odredište stižu kao vrhunski upakovani proizvodi koji daju brze rezultate. Naravno, u manjim količinama koje je teško pratiti, baš kao što ne možete ubiti ni roj sitnih muva oko vas, ma koliko da vas nerviraju. “Skoro je nemoguće uhvatiti kriminalce koji se bogate na falsifikovanim lekovima“, kaže Gaj Vilaks, CEO portugalskog proizvođača farmaceutskih sirovina Hovione. Vilaks pokušava da spreči prodaju dorađenih suplemenata sa obe strane Atlantika. “Lanac nabavke se prostire preko kontinenata i okeana“, kaže. “Znate kako u starim filmovima gangster pređe granicu i nikada ga ne uhvate? Upravo to se ovde dešava!“ Vlada je nemoćna da zaustavi proizvođače falsifikovanih lekova i dorađenih suplemenata. Dokle god postoje oni koji traže instant rezultate, ova mafija će imati profita.
Bilo kako bilo, u određenim slučajevima suplementacija je potrebna, kao kod vitamina D3 jer ga gotovo nema u hrani a može da ima veoma pozitivno dejstvo. Kod vegetarijanaca postoji deficit vitamina B12 jer se on nalazi u namirnicama kao što su meso, riba, jaja ili živina, a oni te namirnice ne unose, te je potrebno da ga suplementacijom nadoknade. U slučajevima kada je potrebno da se uzima suplement, veoma je važno da se pravilno dozira. Na primer, dnevno se preporučuje 10 mg vitamina C, a neka istraživanja pokazuju da je uzimanje mnogo veće doze od dozvoljene čak i kancerogeno. Zato se i pakuje tako da ne sadrži manje od 3 mg (da bi bio efikasan) i više od 15 mg (da bi se izbeglo predoziranje).
Lekari uvek više preporučuju pravilnu ishranu sa raznovrsnim namirnicama, kojima ćemo podmiriti sve potrebe i nećemo posezati za suplementima.
Jer negde u nekoj laboratoriji u svetu neki hemičari upravo mućkaju sledeću kamuflažu za modifikovane suplemente, pripremajući ih za prodaju u vidu svemoćnih dodataka ishrani. Ako ni vlade najmoćnijih zemalja nisu u stanju da ih zaustave, običan čovek svakako to ne može sam. Pametni će samo odbiti da ih kupe.
Smršajte za 10 dana. Nabildujte se kao Švarceneger. Povratite potenciju. I to sve uz dijetetske suplemente. Reklame vam svakodnevno daju podstrek da uz neki od ovih magičnih preparata brzo poboljšate ono što ne funkcioniše u vašem životu – od seksa do raspoloženja, i to sa naglašavanjem da su prirodni i da ne spadaju u lekove. Međutim, mediji sve češće izveštavaju i o tome kako su mnogi od tih preparata neispravni ili lošeg kvaliteta, da po svojim karakteristikama zapravo spadaju u lekove ili da su sasvim povučeni iz prodaje zbog neželjenih dejstava.
Dijetetski suplementi su zapravo namirnice koje dopunjuju normalnu ishranu, a u prodaji se nalaze u vidu kapsula, pastila, tableta, pilula, kesica praška, ampula tečnosti, bočica za doziranje u kapima i slično. “U dijetetske proizvode spadaju i formule za bebe, dečja hrana, namirnice za specifične potrebe građana, namirnice bez glutena, namirnice bez laktoze, hrana za dijabetičare, nutritivne zamene za kuhinjsku so (za neke kategorije kardiovaskularnih bolesnika), proizvodi za mršavljenje, proizvodi od meda, propolis, mleč, biljni preparati, mleko sa dodacima vitamina A i D, namirnice koje su obogaćene gvožđem i tako dalje“, objasnio je za magazin WHITE prof.dr Ivan Stanković, predsednik Radne grupe za izradu novog Pravilnika o dijetetskim suplementima. Dok se za lekove mora dokazati bezbednost i efikasnost, kao rezultat Dietary Supplement Health and Education Act, odobrenog od strane američkog Kongresa 1994. godine, dijetetski suplementi ne podležu proveri indikacija i bezbednosti od strane FDA i mogu godinama biti na tržištu pre nego što se kod dovoljnog broja ljudi ispolji neko neželjeno dejstvo za uvrđivanje veze sa upotrebom određenog suplementa. Po zakonu, dijetetski suplementi moraju da sadrže bar jedan vitamin, mineral, amino-kiselinu, enzim ili drugu supstancu koju ljudsko telo ima u sebi. Ali sve veći broj suplemenata se nalazi na zabranjenim listama uz netestirane lekove, upravo zbog nedostatka ovih supstanci ili modifikacije iste da bi bili delotvorniji. Tvorci ovih sumnjivih preparata često se pravdaju činjenicom da ih zbunjuju vladine odredbe šta jeste a šta nije legalno, ali realnost je da su ti propusti namerni čin onih koji žele da profitiraju na pilulama koje daju brze rezultate, ali sa lošim posledicama.
Ova prevara je stara koliko i čovek, ali zbog globalizacije proizvodnje lekova, prodaje “ispod tezge“ i preko neta, ali i malverzacija lekara i saradnja sa farmaceutskim kućama, sada su veće šanse nego ikad da naletite na neispravan suplement ili lek koji će imati veoma štetna dejstva po vas. Na Četvrtoj nacionalnoj konferenciji o unapređenju kvaliteta, saopšteno je da 30 odsto specijalnih bolnica i KBC u Srbiji nema registar o neželjenim dejstvima lekova i da lekari u Srbiji retko prijavljuju neželjena dejstva lekova Agenciji za lekove i medicinska sredstva, koja prikuplja takve podatke. U Srbiji se godišnje otkrije samo jedan falsifikat leka, ali farmaceuti veruju da je kod nas oko 10 odsto medikamenata u prometu falsifikovano. Problem na domaćem tržištu nisu samo neregistrovani lekovi i neprijavljivanje neželjenih dejstava, već i dijetetski proizvodi koji nisu prošli klasifikaciju proizvoda i nisu dobili stručno mišljenje Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) da li je preparat lek ili dijetetsko sredstvo. Ovo mišljenje se daje na osnovu koncentracije aktivne komponente u samom preparatu.
Proizvodi koji spadaju u najrizičniju grupu su preparati za mršavljenje, bodibilding i pojačivači libida, na tržište lansirani prvenstveno za muškarce. Na etiketi uglavnom piše da je u pitanju suplement, a ove pilule zapravo sadrže steriode, erektilno-disfunkcionalne droge kao što su sildenafil (aktivna supstanca u vijagri) ili bilo koju drugu drogu za smanjenje telesne težine, zbog kojih su neki suplementi povučeni iz prodaje jer su štetni po zdravlje konzumenata. Često su lekovi i suplementi hemijski modifikovani – dodavanjem ili oduzimanjem atoma poput slagalice – kako bi se izbeglio otkrivanje pri testiranju u laboratoriji. Problem je u tome što i najmanja promena u molekularnoj strukturi može da ima katastrofalne posledice po organizam. Razmislite o ovome: etanol (koji možete da pijete uveče u gradu) i metanol (hemijske supstance koja bi vas oslepela a zatim ubila) se razlikuju samo u jednom atomu ugljenika i nekoliko vodonika. Ili o ovome - uklanjanjem samo jednog para kiseonik-vodonik od leka za smanjenje kongestije dobićemo metamfetamin. Niko ni u svetu ne zna koliko je neispravnih suplemenata na tržištu. “Ne postoji način da to prekontrolišemo“, kaže Majkl Levaj, direktor zadužen za nove lekove i pravila licence pri SZO. “Ali jesmo svesni postojanja hiljada neispravnih lekova na tržištu, a sigurni smo da bismo mogli da identifikujemo još!“ Američka Uprava za hranu i lekove (Food and Drug Administartion - FDA) objavila je 2006. godine regulative koje sadrže sve zahteve savremene Dobre proizvođače prakse (current Good Manufacturing Procedure cGMP) za dijetetske suplemente. Ovim se propisuje da se proizvodnja dijetetskih suplemenata mora vršiti na kvalitetan način, da proizvodi ne smeju da sadrže bilo kakve kontaminante ili nečistoće i da suplementi moraju da budu pravilno označeni. Proizvođač suplemenata mora da vrši identifikaciju, evaluaciju čistoće, jačine i sastava proizvedenog dijetetskog suplementa. FDA zabranjuje one suplemente koje sadrže kontaminante ili ne sadrže sastojke koje bi po deklaraciji trebalo da ima, ili koji nisu na odgovarajući način upakovani i označeni. Prošlog decembra SZO je najavila strožije kažnjavanje zbog modifikovanih suplemenata. Poslali su pismo upućeno farmaceutskoj industriji i primenili brže postavljanje informacija o štetnim proizvodima na internetu. Ne zna se hoće li njihovi strožiji standradi i propisi zaustaviti industriju koja donosi mnogo novca, ali je pohvalna činjenica da je SZO konačno preuzela odgovornost. Do ove godine SZO nije bila ovlašćena da opozove proizvodnju, već se oslanjala na dobrovoljnu saradnju sa distributerima.
Modifikovani lekovi nisu samo loši farmaceutski proizvodi, već su i ilegalni i njihova neželjena dejstva su nepoznata, a opasnost od njih velika. Čak i ako lek nije hemijski dorađen, može biti rizičan. Na primer, čest sastojak preparata za mršavljenje je sibutramin, koji je povučen sa tržišta SAD jer je dokazano da se kod njegovih konzumenata povećao rizik od srčanog udara i šloga. Takođe, suplementi mogu da sadrže veću dozu ove supstance nego što je legalno dozvoljeno, i mogu da budu proizvedeni pod malom ili nikakvom kontrolom kvaliteta. Za gubitak težine i poboljšanje atletske spobonosti bilo je rasprostranjeno korišćenje efedrina, čija je prodaja zabranjena 2004. godine. Pet od deset pacijenata koji su umrli zbog neželjenih dejstva efedrina nisu imali prethodno oboljenje ni značajne faktore rizika, navode Haler i Benovic. Koristio se jer ubzava metabolizam, sagoreva masti, povećava pažnju i izdržljivost, ali njegovi neželjeni efekti bili su uznemirenost, ventikularni poremećaji ritma, hipertenzija, halucinacije, zavisnost. Suplementi koji se reklamiraju kao efedrin-free i bezbedni zapravo sadrže sinefrin, koji je po delovanju sličan efedrinu, a ima i opasna neželjena dejstva. Korišćenje cezijum hlorida kao suplementa može dovesti do fatalnih ventikularnih aritmija, a hronični unos većih količina kalcijuma takođe može dovesti do poremećaja ritma. Čak i dijetetski i biljni suplementi mogu negativno da utiču na pojavu aritmija. Postoji i razlika između suplemenata na bazi lekovitih trava i fitoterapeutskih preparata. Prema odluci SZO, fitoterapeutski preparati su lekovi sa terapeutskim dejstvom i kupuju se u apoteci. Najčešći suplement koji se u Srbiji kupuje je žen-šen, a građani najčešće kupuju dijetetske suplemente u drogerijama i prodavnicama zdrave hrane, zatim u supermarketima, apotekama, od ovlašćenih distrubutera dok 1 odsto kupuje preko interneta. U većini slučajeva (30 odsto) suplemente je preporučio farmaceut, a zatim lekar, dok je veoma važan i uticaj medija.
SZO zna da je bilo smrtnih slučajeva zbog neispravnih suplemenata, ali ne i koliko. Najčešće je problem u tome što lekari nemaju uvid u to šta sve pacijenti piju. Prema rezultatima jedne studije, 69 odsto pacijenata koji uzimaju suplemente paralelno sa prepisanim lekovima nisu voljni da to prijave lekaru. Žrtve često i ne povezuju simptome kada dođe do poremećaja u organizmu, jer se kod suplemenata insistira na prirodnosti, te im se često veruje da su bezbedniji od prepisane terapije. Tako je uzimanje anaboličkih steroida, amfetamina, frumila i suplementa kalijuma uzrokovalo IM, hiperkalijemiju i ventikularnu tahikardiju kod mladog bodibildera, prema Apelbi, Fišer i Martin u članku Myocardial infarction, hyperkalemia and venticular tachycardia in young male body-bilder. Svi žele rezultate koji se vide odmah, ali problem je u tome što nijedan legalno proizveden suplement ne može da pokaže instant rezultate. Čak su i legitimna tržišta suplemenata u strahu da li su njihovi proizvodi legalni. Proizvođači sportskih suplemenata moraju da se povinuju “složenim zakonima koje kontrolišu vladine agencije sa nadležnošću koja se preklapa“, kaže Rik Kolins, advokat u Mineoli u Njujorku, koji se specijalizovao za supstance koje povećavaju performanse, kao što su steroidi. Neki steroidi su zabranjeni, dok neki nisu ilegalni sve dok prolaze kao suplementi. Kompanije koje se nađu u problemu zbog prodaje ilegalnih steroida često nude dva izgovora, kaže Kolins. “Jedan je da tvrde da su obavili istraživanja po zakonu neophodna da se steroid ne klasifikuje kao ilegalni lek“, kaže. “Drugi je da svi oko njih to prodaju. Kada iskombinuju ove dve opservacije, zaključak je da mogu slobodno da prodaju ove proizvode“. Neki proizvođači približavaju se samoj granici kako bi pojačali učinak, a taman dovoljno da preparat ne pređe u nedozvoljeni lek. To je veoma složena situacija gde svi pokušavaju da simuliraju dejstvo testosterona i spakuju ga u pilulu koja će proći ispod radara.Teretane su posebno opasne, jer se u njima najčešće preporučuju preparati koju mogu brzo da napumpaju mišiće, ali cena koju ćete za njih platiti može da bude previsoka.
Problem koji se takođe javlja pri proizvodnji suplementa jeste nabavka sirovina, a kako procenjuje Nutrition Business Journal, više od 60 odsto njih je iz Kine. Nezakoniti prodavci bogate se iz svojih fotelja i iza zida anonimnosti koju im pruža internet. Otvaraju mejlove koji nestaju nakon zgrtanja para od onlajn prodaje i niko im ne može ući u trag. Ilegalni lekovi puni nezakonitih supstanci proizvode se u malim laboratorijama za koje niko ne zna, ali na odredište stižu kao vrhunski upakovani proizvodi koji daju brze rezultate. Naravno, u manjim količinama koje je teško pratiti, baš kao što ne možete ubiti ni roj sitnih muva oko vas, ma koliko da vas nerviraju. “Skoro je nemoguće uhvatiti kriminalce koji se bogate na falsifikovanim lekovima“, kaže Gaj Vilaks, CEO portugalskog proizvođača farmaceutskih sirovina Hovione. Vilaks pokušava da spreči prodaju dorađenih suplemenata sa obe strane Atlantika. “Lanac nabavke se prostire preko kontinenata i okeana“, kaže. “Znate kako u starim filmovima gangster pređe granicu i nikada ga ne uhvate? Upravo to se ovde dešava!“ Vlada je nemoćna da zaustavi proizvođače falsifikovanih lekova i dorađenih suplemenata. Dokle god postoje oni koji traže instant rezultate, ova mafija će imati profita.
Bilo kako bilo, u određenim slučajevima suplementacija je potrebna, kao kod vitamina D3 jer ga gotovo nema u hrani a može da ima veoma pozitivno dejstvo. Kod vegetarijanaca postoji deficit vitamina B12 jer se on nalazi u namirnicama kao što su meso, riba, jaja ili živina, a oni te namirnice ne unose, te je potrebno da ga suplementacijom nadoknade. U slučajevima kada je potrebno da se uzima suplement, veoma je važno da se pravilno dozira. Na primer, dnevno se preporučuje 10 mg vitamina C, a neka istraživanja pokazuju da je uzimanje mnogo veće doze od dozvoljene čak i kancerogeno. Zato se i pakuje tako da ne sadrži manje od 3 mg (da bi bio efikasan) i više od 15 mg (da bi se izbeglo predoziranje).
Lekari uvek više preporučuju pravilnu ishranu sa raznovrsnim namirnicama, kojima ćemo podmiriti sve potrebe i nećemo posezati za suplementima.
Jer negde u nekoj laboratoriji u svetu neki hemičari upravo mućkaju sledeću kamuflažu za modifikovane suplemente, pripremajući ih za prodaju u vidu svemoćnih dodataka ishrani. Ako ni vlade najmoćnijih zemalja nisu u stanju da ih zaustave, običan čovek svakako to ne može sam. Pametni će samo odbiti da ih kupe.
Нема коментара:
Постави коментар