Da li su godine bitne da bi se čovek bavio nekim vidom fizičke aktivnosti ?

Dobrobiti vežbanja :

U borbi protiv stresa , vežbanje pomaže kao način izbacivanja negativne energije iz organizma.

Vežbanje smanjuje nivo ‘’ hormona stresa ‘’ – kortizola, a povećava nivo endorfina – hormona zasluženog za osecaj sreće I prirodne energije.

Vežbanje odvlači pažnju od izvora stresa te omogućava postizanje stanja zena .

Istraživanja pokazuju da redovna fizička aktivnost smanjuje osetljivost na stres ali I olakšava borbu s već postojećim stresom.

Fizička aktivnost je primarna komponenta u prevenciji  nekih oblika karcinoma. Pre svega se to  odnosi na karcinome creva, materice, debelog creva, dojke I pluća.

Vežbanje jača čovekov imunološki sistem što pomaže u prevenciji karcinoma, ali I u usporavanju širenja malignih stanica.

Ljudi koji se redovno bave sportom dokazano duže I žive.

Vežbanje podstiče obnavljanje stanica mozga te pozitivno utiče na rad delova mozga zaduženih za pamćenje I učenje.

Vežbanje je snažan antidepresiv koji podstiče mentalno zdravlje. Vežbanjem u trajanju od 30 minuta na dan 3 – 5 dana u nedelji, značajno popravlja simptome depresije.

Redovno fizičko vežbanje utiče na regulaciju telesne težine.

Manjak fizičke aktivnosti  jean je od najčešćih faktora rizika od srčanih oboljenja. Vežbanje jača srce, a samo zdravo srce može lakše pumpati krv kroz organizam.

Vežbanje ubrzava metabolizam što dovodi do usporavanja taloženja masnih naslaga.

Bavljenje sportom povećava mišićnu masu I smanjuje masno tkivo.

Aktivno bavljenje nekim oblikom telesne aktivnosti zdravo je za ljudske kosti.

Sport usporava osteoporozu I propadanje kostiju koji su usko povezani sa starenjem.

Ukoliko patite od nesanice vežbanje će vam pomoći  u borbi protiv neprospavanih noći.

Prirodno povećanje telesne temperature u periodu do cak 5- 6 sati nakon vežbanja olakšaće vam spavanje .

 Autorka : Olivera Nardeli