Hrana koja je loša za vašu kožu

Način na koji se hranite u velikoj meri utiče na zdravlje vaše kože. Ukoliko želite da je održavate zdravom,potrebno je da znate deset vrsta hrane koja ima negativan uticaj na kožu.


Hrana koja remeti balans vode uorganizmu

Dehidracija izaziva odumiranje kože. Naboranost je takođe rezultat manjka vlage u koži. Dehidracija i akne su međusobno povezani, jer odumiranje kože i mrtve ćelije kože dovode do pojave akni.

Preterana konzumacija soli

Preterano uzimanje soli zadržava dodatne količine tečnosti u telu, što dovodido otoka i naduvanog izgleda kože. Tekstura kože se takođe remeti preteranim uzimanjem soli. Stoga so, usoljena hrana, kiseli krastavci, konzervirana hrana, grickalice i slični proizvodi su izvori soli za vaše telo.

Preterano unošenje kofeina

Kofein je poznat kao stimulans koji povećava proizvodnju kortizola u telu i ubrzava proces starenja čineći kožu tanjom. Ovo dovodi do dehidracije kože i njenog boranja. Kofein je diuretik koji povećava rizik od dehidracije, tako daje potrebno obratiti pažnju na količinu koja se unosi. Isto važi za čajeve i čokoladu.

Alkohol

Alkohol takođe izaziva dehidraciju, dovodi do povećanog gubitka vode preko kože. Alkohol je faktor koji doprinosi psorijazi.

Namirnice sa visokim glikemijskim indeksom

Ovakva hrana uzrokuje drastične oscilacije sećera u krvi. Ovo dovodi do povećanog lučenja insulina, pojačane deobe ćelija kože i agregacije mrtvih ćelija, što dovodi do akni.

Preterano konzumiranje šećera

Ovde se ne misli samo na obični šećer, nego i na slatkiše i med.

Gazirani napici

Gazirani napici su noćna mora za kožu. Oni su pravi "zlikovci" za kožu.

Prerađena hrana

Prerađena hrana, konzervirano i zaslađeno voće i sokovi imaju malo vlakana, zbog čega se povećava glikemijski indeks. Prerađene namirnice sadrže velike količine soli. Kao nusprodukt obrade, takva hrana gubi korisne sastojke, koji su važni za zdravlje kože.

Slobodni radikali

Slobodni radikali negativno utiču na strukturu kože uništavajući kolagen i elastin, vlakna koja čuvaju strukturu kože. Oni nanose štetu i na ćelijskom nivou uticajem na strukturu DNK.

Crveno meso

Konzumiranje crvenog mesa, posebno onog s masnoćom, može dovesti do upalnih procesa. To se dešava zbog zasićenih masti koje se nalaze u mesu.

Pržena hrana

Prženje hrane dovodi do oksidacije masnih kiselina i destrukcije vitamina E i omega-3 masti prisutnih u uljima i mastima. Trans-masne kiseline podstiču proizvodnju slobodnih radikala pospešujući oksidacijski proces.

Preterano korišćenje veštačkih zaslađivača, boja i ukusa

Ove hemikalije se zadržavaju u organizmu i teško ih je izbaciti. Preterano konzumiranje dovodi do nastanka slobodnih radikala.

Brze dijete

Brze dijete su loše za kožu, a jedan od razloga je dehidracija. Telo ne zadržava dovoljne količine vode zbog manjka obroka. One uzrokuju promene nivoa šećera u krvi, a akne nisu iznenađenje.

Broj korisnika koji su vidjeli objavu: 11. 000  

ONO ŠTO JEDEMO, ČINI NAS ONIM ŠTO JESMO

Nepravilna ishrana ugrožava naš život , zato što ponekad, previše nije dovoljno a nedovoljno je često previše …

Hrana  je oduvek bila jedno od najvećih životnih zadovoljstava. Drevni narodi znali su mnogo o hrani.

Smatrali su da je blagoslovom koji ponekad može da postane prokletstvo.

Ono što jedemo čini nas onim što jesmo.

Najmanje 3 puta dnevno jedemo različite obroke koji sadrže hranljive sastojke bitne za naše zdravlje.

Hrana I piće nas održavaju u životu.

Važno je hraniti se pravilno da bi :

·        Naše telo bilo zdravo

·        Naš um bio zdrav

·        Uživali u svom radu

·        Bili srećni

Nedostatak samo jednog vitamina u ishrani može da bude fatalan za naše zdravlje.

Bez hrane , nema života!

Ništa ne može da zameni hranu!

Zavaravamo svoj stomak

Kupujemo gotovu hranu koja je : 

·        Često nepravilno pripremljena, na  ulici ili  u prodavnicama brze hrane

·        Puna bakterija, virusa, prašine

·        Veoma lošeg kvaliteta, I čuvana na sumnjivimmestima

·        Previše teška za naš stomak

·        Puna masti, šećera, I holesterola

·        Potencijalni uzrok bolesti

·        Bez hranljivih vrednosti

Za nas hrana ne može biti hrana ako je : 

·        Konzervisana, ali otrovna

·        Zamrznuta, ali bez kljućnih sastojaka

·        Ukusna, ali sa aditivima I hormonima

·        Lepa, ali genetski modifikovana

·        Brza, ali nosi bolest u sebi

Zbog  toga što ; 

·        Imamo previše obaveza

·        Živimo suviše brzo

·        Nemamo vremena da pripremamo svežu hranu

Rezultat?  Mi I dalje jedemo, a još uvek smo gladni!

Neprijatelji zdravlja sa hranom ulaze u naš stomak I prouzrokuju ozbiljne bolesti.

Koliko puta ste imali ili osetili…..

Glavobolju, kiselinu u želucu, drhtavicu, slabost, visoku temperaturu, čak I groznicu, mučninu, vrtoglavicu, trovanje, dijareju, bol u želucu, bol u stomaku, povraćanje, gubitak apetita, odbojnost prema hrani,  alergiju, zatvor, gasove, nesanicu, dehidrataciju, naduvenost.

A  zdravstveni  problemi ne biraju mesto I vreme….

Sigurno ste shvatili šta je uzrok svemu tome…

Da li ste znali da je 65 % svih naših zdravstvenih problema prouzrokovano nepravilnom ishranom?

Bolesti prouzrokovane nepravilnom ishranom potvrdjene su istraživanjem u Evropi I SAD

45% pati od gojaznosti, 38% pati od visokog krvnog pritiska 35% ima probleme sa cirkulacijom, 31% rizikuje da doživi srčani udar, 28% pati od gastritisa  I ima probleme sa varenjem.

Osnovni sastojci naše ishrane su; 

Masti

So

Šećer

I ukoliko nisu dobro izbalansirani, postaju smrtonosni za naše telo.

Gojaznost je drugi uzrok smrti u SAD

U svetu ima 300.000 000 preterano gojaznih ljudi.

U Evropi je proteklih 20 godina

·        Udvostručen broj gojazne dece

·        Utrostručen broj gojaznih adolescenata

Pored zdravstvenih problema, ova deca I adolescenti često pate od

1.      Nedostatka samopouzdanja

2.      Kliničke depresije

Ljudi koji su gojazni u detinjstvu rizikuju da budu gojazni I u odraslom dobu. 

A razlog za to je nepravilna ishrana!

60%  od ukupnog broja svih smrtnih slučajeva u svetu izazvano je kardiovaskularnim oboljenjima.

16.700.000 ljudi godišnje umre od kardiovaskularnih oboljenja.

Za 30 godina, više od 500.000.000 ljudi će umreti odgojaznosti

Nepravilna ishrana je 62% slučajeva uzrok kancerogenih oboljenja

·        Dojke

·        Debelog creva

·        Prostate

·        Materice

·        Bubrega

Sistem za varenje je najviše ugrožen. Skoro 100% karcinomadebelog creva je prouzrokovano pogrešnim navikama u ishrani!

Poremećaji u ishrani nisu za potcenjivanje. Oni moguvoditi  ka trajnom oštećenju zdravlja, pa čak uzrokovati I smrt.

Još  je Hipokrat govorio  337. godine pre nove ere :” Neka hrana tvoja bude lek tvoj, a neka lek tvoj bude hrana tvoja!”

Sledeći put kada pripremate vašu hranu, imajte na umu da pravilna ishrana obezbedjuje ne samo fizički nego I psihološki razvoj svakog čoveka.

Na kraju, umesto da bude naš  lek, naša hrana postaje naš otrov!

Autorka : Olivera Nardeli 

PRIRODNA ANTISTRES TERAPIJA .... 

Odlicno prirodno sredstvo protiv stresa jeste sok od paradajza. Ovo povrće sadrži veliku količinu korisnih materija koje pomažu organizmu da se izbori sa stresom. 

Sok od paradajza u koji se doda bosiljak smatra se eliksirom zdravlja budući da sadrži kalcijum, gvozdje, vitamin A i C i magnezijum, koji su neophodni za smirenje nervnog sistema.

SUPER HRANA - SUPER PREVARA

Published by Olivera Lola Nardeli · 7. lipanj 2014 u 12:42

SUPER HRANA ILI SUPER – PREVARA

( EVO DA SRUSIMO SVE ZABLUDE KADA JE REC O SUPER HRANI!)

Ako su antioksidansi tako dobri , onda mora biti da ih nikad nije dosta! Sto vise, to bolje, pomislili biste.. A zapravo , nije bas tako…. ­
Svi  znamo šta su antioksidansi. Za one koji ne znaju to su sastojci hrane koji pruzaju zaštitu I pomažu telu da se obnovi  od štete koju slobodni radikali, supstance koje nastaju iz kontakta ćelije sa kiseonikom, nanose ćelijama.
Slobodni radikali doprinose razvoju najrazličitijih bolesti, od oboljenja srca pa do poremećaja vida.
S obzirom na to da antioksidansi imaju tako važnu ulogu, važno je znati gde se oni nalaze. Borovnice, spanać ili pasulj su samo neke od biljaka koje imaju visoku koncentraciju antioksidanasa.  Ali  I drugo voće I povrće takođe.
Recimo,  jagode I citrusi koje imaju vitamin C, šargarepa I bundeva sadrže provitamin A I paradajz I lubenica bogate likopenom, sve su to namirnice koje pomažu u borbi protiv slobodnih radikala I bolesti.
Ali u našem savremenom društvu, sklonom preterivanju, hrana nije nikakav izuzetak.
Normalni izvori antioksidanasa se posmatraju  kao nedovoljni.  Zapravo, razlog je očigledan, tržište I prodavci novih, još  boljih izvora antioksidanasa, koji se etiketiraju kao SUPER HRANA žele da nas ubede kako obično voće I povrće ne vrede više ničemu, istovremeno nam nudeći nove vrste SUPERLEKOVITIH biljaka, za koje nikada pre niste čuli, ali zvuče dovoljno egzotično da odmah poverujete u njihove megične moći.
Ali kod takozvane ,, super hrane,, jedino je cena super – visoka, dok su navodne lekovite osobine jednostavno preuvelicane zbog boljeg marketinga. Da li za ove proizvode vredi dati toliko novca?
Ukratko receno NE!
Cak I ako poverujemo u pricu kako ,,superhranaa,, ima enormne kolicine antioksidanasa , to nije ni od kakve vaznosti , jer je telu potrebna samo odredjena kolicina antioksidanasa, dok se sve preko toga izlucuje putem urina. Ukratko, vredi uloziti u svakodnevne obroke od svezeg voca I povrca, ali placati astronomske cene za razne egzoticne biljke je jednostavno bacanje para.
Zanimljivo je da ,, super – hrana,, obicno iz nekih udaljenih zemalja dolazi na Zapad ( kojem potrosacki gledano I mi pripadamo) , tako da retko ko moze tamo da ode I proveri koliko ta ,, super – hrana,, zapravo kosta u zemlji iz koje potice.
Mnogi bi se sigurno iznenadili kada bi shvatili da je ,, svemoguca,, maka zapravo jedna vrsta rotkve iz Juzne Amerike, I da nije uopste vise lekovita nego nasa domaca rotkva.
Ali ,,fensi,, je reci da uzimate maku, za razliku od, recimo, rendane rotkve.
Isti je slucaj I sa nonijem , da u dalekoj zemlji nonija postoji razvijeno trziste ,,super- hranom,, kao na Zapadu, sigurno je da bi mi mogli njima dobro da prodamo nasu varijantu nonija, obican dud, koji sirom Srbiije propada neubran.
Slicno stoje stvari I sa ostalom ,,super – hranom,, umesto acai ili goji bobica savrseno mogu  da posluze nase borovnice , kupine, sipak, I druge domace vrste voca koje zaista zasluzuju prefiks ,,SUPER,, .
Nase sume su bogate ovim vockama koje propadaju uled neiskoriscenosti jer smo mi u potrazi za tamo nekom super- hranom iz dalekih predela a ne vidimo sta sve imamo od super- hrane na nasem tanjiru.
Bogatstvo vitamina I minerala koje ne znamo da iskoristimo na pravi nacin.
U redu je da smo svi manje- vise egzibicionisti, da volimo da probamo novo I egzoticno. U tome nema nista novo. Ali pre toga , hajde da iskoristimo super – hranu koja nam je dostupna pa tek onda da gledamo sta mozemo da probamo iz dalekih predela ako nam za to finansijska situacija dozvoljava.
Svakodnevno bacamo novac na svakojake siplemente I vitaminske preparate kojima apoteke I prodavnice ,,zdrave,, hrane obiluju a nikada se ne zapitamo DA LI SU NAM  ZAISTA POTREBNI? I zasto bacamo pare na njih?
I na kraju, najvaznije  od svega najbolje bi bilo da , umesto da idemo u potragu za najegzoticnijim antioksidansom, pokusamo jednostavno da smanjimo kolicinu slobodnih radikala kojima smo svakodnevno izlozeni.
Boravak na cistom vazduhu, normalna zdrava ishrana, izbacivanje agresivnih sredstava za cuscenje kuce ili prestanak pusenja , sve je to super – jeftini , pa cak I isplativi nacini da smanjimo slobodne radikale u nasem telu.

Od: Olivera Nardeli